,,Печат“ о 100 година организације резервних војних старешина

Наш угледни недељник ,,Печат“ у последњем броју под насловом ,,Ризница кадрова за одбрану земље“, између осталог, бави се и стогодишњицом организације резервних војних старешина Србије. С обзиром на значај и поруке текста, доносимо га у целости.

Сто година организације резервних војних старешина Србије

Ризница кадрова за одбрану земље

Звонимир Пешић 06/09/2019 Друштво, БРОЈ 584 Оставите коментар

Родољубиво удружење нашло се између својеврсног друштвеног чекића и наковња јер му је, и поред нарастања потреба да се развија и шири, претило гашење. Сада су створени неопходни услови да организација посебно значајна за одбрану земље доживи нови замах

Предстојећег 15. септембра навршиће се век од када је, годину после пробоја Солунског фронта, на иницијативу војводе Степе Степановића основана организација резервних војних старешина. Данас традиције те организације баштини Савез организација резервних војних старешина Србије (СОРВС Србије). Реч је о невладином, непрофитном, нестраначком, стручном савезу организација и удружења, у који су, са циљем стварања и унапређења одрживог, функционалног и делотворног удруживања резервних војних старешина, ради остваривања заједничких и општих циљева и задатака у области одбране, безбедности, заштите и спасавања људи и материјалних добара, добровољно и равноправно удружене организације резервних војних старешина у Републици Србији.
Сто година трајања родољубиве организације каква је СОРВС упућује на богату слободарску традицију, на чврсту вољу и опредељеност нашег народа на опстанак по принципу „своји на своме“. Србија се налази на раскрсници важних европских путева, а преко наше територије воде стратегијски правци којима су у минулим столећима и деценијама у освајачке походе кретале моћне војске.

ПЛЕЈАДА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА За школовање за резервне војне старешине најчешће су бирани најбољи младићи. Они су касније постајали значајне личности у јавном, културном, привредном и спортском животу Србије, а многи од њих су говорили да су управо у Школи резервних официра (данас курс) научили много тога што им је било водиља кроз каснији живот. Мало ко зна да су резервне старешине били Димитрије Туцовић, Михајло Петровић Алас, Милутин Миланковић, Коча Поповић, Станислав Винавер, Александар Дероко, браћа Рибникар, Стеван Јаковљевић, Љуба Тадић, Ђуза Стојиљковић, Бранко Ћопић, Драгослав Шекуларац…
Ових дана (30. августа) на свечаности у београдској касарни „Генерал Јован Мишковић“, Указом председника Републике Србије Александра Вучића, произведени су у чинове резервних официра младићи генерације „март 2019“ који су завршили школовање на шестомесечном курсу резервних официра.
Речима да су „постали старешине војске која се светом прославила зато што је увек, једино, и само бранила своје парче земље, воде, неба“, министар одбране Александар Вулин честитао им је први официрски чин: „Данас сте постали старешине једне војске, али не обичне војске. Нисте изабрали занимање или посао, нисте постали професионалци у армији која се припрема и школује да нанесе невољу и зло некој другој земљи и неком другом народу. Нисте постали припадници војске која у својој историји има традицију освајања, заузимања, отимања. Постали сте старешине војске која се светом прославила зато што је увек, једино и само бранила своје парче земље, воде, неба. Војска Србије је војска слободног народа, народа који је изабрао да буде слободан по сваку цену. Не каже се узалуд да ће Срби за мир учинити скоро све, али за слободу учинити и дати баш све.“
Према Вулиновим речима, да би Србија била слободна, усправна и сама одлучивала о себи, да би сама бирала своје пријатеље и усправно стајала пред непријатељима, мора да има стабилну, сигурну, задовољну и снажну војску: „Ви сте постали старешинe такве војске, ви сте постали они који ће бити први, они којима ћемо предавати своју децу, давати безусловно поверење и сваку наду. Сврстали сте се у строј оних који су били пре нас, оних који су за слободом и овом заставом корачали пре нас… Генерације пре нас су отеле и избориле право да сами одлучујемо о себи, да будемо поносни и слободни. Зато ће и ова генерација моћи да каже да ће наставити баш такву борбу и да право да бира сама о себи и одлучује сама о себи и будућности своје деце неће дати и уступити никоме и нипошто.“

ДЕО ХРАБРЕ И УПОРНЕ ВОЈСКЕ У ратовима који су нам наметнути, додао је министар Вулин, и које смо водили по вољи других, у грађанским ратовима које су други тражили и отпочињали, у НАТО агресији, научили смо да можемо веровати само и једино себи, свом народу и својој војсци: „Војска Србије је део политике војне неутралности, баш зато што смо изабрали да никада ни по чијем наређењу и налогу другима не радимо оно што је чињено и рађено нама, угрозимо слободу и право на живот неком другом народу, његовој деци, његовој породици. Постали сте део Војске Србије, постали сте део храбре, упорне, жилаве и тврдоглаве војске која има само један циљ – слобода за народ, слобода за Србију.“

 

Проф. др Милојко Николић, председник СОРВС Србије

НА РАСПОЛАГАЊУ ДРЖАВИ И НАРОДУ

Резервне војне старешине разумеју обавезу и располажу знањима и вештинама потребнимј за одбрану земље. То је богатство које нико није смео и не сме да занемари.

О томе шта организација резервних војних старешина Србије представља данас и какве планове има за будућност, разговарали смо са председником СОРВСС професором др Милојком Николићем.

-После ратова деведесетих година, у време свеопштих превирања и преиспитивања свега онога што је било, потиснут је систем општенародне одбране. У ретроградним круговима упорно су лансиране идеје да нам више војска није потребна и да се никада више Србија неће наћи на путу ратних похода. У раширеном рушењу постојећег, па и оних тековина које су деценијама опстајале као светионик народа, нашла се и организација резервних војних старешина. На хиљаде оних који су знали смисао постојања организације као гарант опстајања државе и народа, чудним токовима, нашле су се и резервне војне старешине. Неки људи који су једног тренутка били на одговорна местима у држави, напросто су се такмичили ко ће више да потре нашу организацију, систем одбране, па и војску. Успело се и са урушавањем регрутног система, али последњих година на површину друштвене стварности избијају све негативности попуне војске професионалним кадром. Док мирнодопска војска нема посебних проблема са попуном старешинским кадром, дотле се у попуни ратних јединица, у неким специјалностима, осећа недостатак резервних старешина, али и војника који су одслужили војни рок. Многима су сада отворене очи шта нам се догодило и шта нам ваља чинити. Ентузијасти из наше организације упорно су државним органима предочавали ситуацију, покушавајући да у свему оживи организација резервних војних старешина. Најзад у новом закону који регулише систем одбране, поново је апострофирана наша организација. Тиме је отворен пут за пуно деловање у друштвеном миљеу. Интензивиране су многе активности, а у овом часу се једино осећа недостатак новчаних средстава. Без материјалне основе се не може даље, али очекујемо да тај проблем ове јесени буде ублажен, а да се од нове године крене пуним темпом и капацитетом, истиче Николић.

 

СТВОРЕН НЕРАСКИДИВ ФРОНТ

Ко вас је све подржао у настојању да организацији повратите значај који је некада имала?

-Најважнија је чињеница да је иницијативу Савеза подржало чланство. Само заједно са резервним војним старешинама можемо да у потпуности оживимо организацију. Био бих неправедан да не кажем и то да смо снажну подршку имали у Министарству одбране и у Војсци Србије. Све у свему, створен је јак и нераскидив фронт који гарантује да ћемо успети у свему што будемо предузимали да се на одбрамбену сцену Србије врати организација са дугом и богатом традицијом. Треба знати да су у свакој државној институцији, у сваком предузећу и установи заступљене резервне војне старешине. Читава армија одговорних и стручних људи који су на располагању држави и народу. Резервне војне старешине разумеју обавезу и располажу знањима и вештинама потребним за одбрану земље. То је богатство које нико није смео и не сме да занемари.

За попуну наше ратне војске потребно је неколико пута више старешина него што их има Војска Србије. Да ли садашњи Курс резервних официра обезбеђује довољан прилив кадрова?

Држава је резервне војне старешине обучавала у школама и на курсевима. Потребна искуства стекли су на војним вежбама а многи су учествовали и у  борбеним дејствима током ратова  1991. г. до 1999. године.

Друштвени, а може се рећи и државни значај СОРВС Србије у првом реду се односи на Војску Србије, јер се ратна војска попуњава резервним саставом, имајући у виду да је начелан однос мирнодопске и ратне војске 1 : 3. Тренутна ситуација указује да је сада то оптимално стање, али сведоци смо наглих и непредвидивих безбедносних догађаја и мена природе у свету и непосредном окружењу. Намеће се потреба да се одговори на још веће турбуленције (војне и невојне) које би (могуће је) захтевале и бројнији резервни састав. Садашњим решењем предвиђена је обука резервног састава након мобилизације. С обзиром на чињеницу да би професионални састав вероватно био ангажован у првом периоду безбедносних и претњи друге врсте, поставља се питање обуке резервног састава и припреме за његово ангажовање. У разматрању укупне ситуације треба имати на уму и то да је дошло до одлива великог броја официра из земље. У таквим околностима би био прави луксуз испустити кадар који је остао у земљи.

У духу традиције нашег народа, хтели ми да се сложимо или не, нису пројекти и неки „ад хок“ послови. Ови људи (резервне војне старешине) обуком коју су завршили и стекавши подофицирске и официрске чинове, имају развијену потребу за припадношћу. Резервне војне старешине имају „живе организације“, јер ће сутра стати на челу вода, чете и батаљона. Због свега тога а им је потребна чвршћа организациона веза са Министарством одбране и Војском Србије.

За само чланство је у старту било фрустрирајуће превођење у невладину организацију, а на жалост, дошло се и дотле да их више не препознају ни неке локалне самоуправе. У појединим срединама су се чудом чудили локални моћници да наша организација још постоји и чему служи!

 

ПОТРЕБНЕ ДРУШТВЕНЕ СТИМУЛАЦИЈЕ

Шта све у програму рада има ОРВС, чиме се тренутно бави организација који су облици обуке коју организујете?

-Пажњу, пре свега, посвећујемо обуци и информисању резервних војних старешина и других грађана о разним темама везаним за безбедност, војностручну обуку, али и обележавању значајних датума и догађаја. Тако je тежишне активности усмерено на едукацију и информисање резервних војних старешина, пре свега млађих годишта о најактуелнијим збивањима у области безбедности, новинама у Војсци Србије и њеним најзначајнијим активностима у оквиру мисија које обавља, као и о задацима у области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама

Шта је потребно још урадити да би организација била ефикаснија?

-Три су главна фактора које треба ојачати како би у целости ово струковно удружење функционисало. Најпре ваља створити јаку, добро опремљену и добро организовану кровну институцију, која ће бити нека врста стручног и информативног сервиса резервним војним старешинама у општинама и градовима Србије. С друге стране без оптималног финансирања активности резервних војних старешина, тешко да би се могло доћи до значајнијих продора и успеха који су неопходни за даљи развој СОРВС Србије. Најзад, неопходно је употпунити и административну потку, то јест, у складу са насталим свеукупним променама, донети још нека акта потребна за несметано функционисање организације. Додао бих и потребу стимулисања резервних војних старешина за рад у организацији, односно стварање бенефита за све оне који јачају систем одбране и заштите у држави Србији.