Обележен „Дан сећања на НАТО агресију“

У склопу обележавања Дана сећања на жртве агресије НАТО, а као наставак претходно организоване трибине, У Апатину је 23.03.2018. године у галерији „Меандер“ отворена изложба фотографија на ту тему. Изложба је организована и постављена у шест целина: „Агресија НАТО-а на СРЈ“, „Живот под бомбама“, „Одбрана отџбине“, „Протести грађана“, „Жртве агресије“ и „Последице агресије“.

                    

Уводну реч је дао председник Организације резервних војних старешина општине Апатин, пуковник у пензији Жељко Обрадовић, а изложбу је отворила председница СО Апатин,  Ника Петровић.

Након отварања изложбе и разгледања поставке, предеставници општинске управе и локалних удружења и организација, положили су венце на споме плочу борцима палим у ослободилачким  ратовима деветесетих година.

                       

Венце су положили представници локалне управе, Војске Србије, Организације Савеза резервних војних старешина Апатин, Општинског одбора удружења ратних ветерана „Патриотски фронт“, Удружења ратних војних инвалида Апатин, Удружења војних пензионера Апатин, Општинског одобора СУБНОР, као и представници општинских одбора СНС и СПС.

Уредио: Јована Цветићанин

ТРИБИНА ПОВОДОМ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

Дана 22.03. 2018.године у великој сали СО Апатин, поводом обележавања „Дана сећања на жртве НАТО агресије“,  одржана је трибина на тему: „Агресија НАТО-а  на Савезну Републику Југославију – припреме, дејства и последице“. Трибину је у сарадњи са Општинском управом,  Општинским одбром СУБНОР, Удружењем ратних ветерана „Патриотски фронт“ и Удружењем ратних војних инвалида Апатин, организовала Организација резервних војних старешина Апатин.

Трибину је у препуној сали Скупштине општине отворио и најавио госте, председник Организације резервних војних старешина Апатина, пуковник у пензији Жељко Обрадовић.

Госте и присутне грађане је такође поздравио и са пар пригодних речи се обратио и председник општине Апатин, Милан Шкрбић.

         

О наведеној теми су говорили генерали у пензији: Бранко Крга, некадашњи  начелник Генералштаба ВЈ и ВСиЦГ, Јован Милановић, који је у то време као официр Обавештајне управе ВЈ, под функцијом цивилног конзуларног представника у Бриселу успео остварити одређене контакте са појединим официрима команде НАТО, доставити веома значајне податке о њиховим плановима, па чак и непосредно утицати на одлагање почетка агресије за шест месеци и Слободан Петковић, експерт за АБХ оружје, чије је изношење података о количинама бачене муниције са осиромашеним уранијумом и количином отровних и канцерогених материја „ослобођених“ у ваздух и тло, дејством авијације по објектима петрохемије, међу присутнима изазвало право запрепашћење.

         

Обраћање Председника општине Апатин, Милана Шкрбића

Уредио: Јована Цветићанин

На линији ватре

Под овим насловом у најновијем броју Магазина ОДБРАНА, који је изашао 15. марта, објављен је текст о Тањи Дуловић, јединој жени председници градске ОРВС.

Кроз разговор, аутор текста Мирјана Крстовић, приказала је портрет председнице Градске организације РВС Зрењанин Тање Дуловић, при чему се дотакла проблема и будуће улоге Савеза организација резервних војних старешина Србије.

Садржај најновијег броја Магазина ОДБРАНА, са појединим текстовима у PDF формату, можете видети овде.

 

Мало Средиште

Тога јутра је падала киша, ситна, јесења, досадна…

На паркингу један аутомобил. Стиже још један, па џип. Ево га и камион. И још један аутомобил. И још један…

Зборно место се полако попуњава. Стижу резервне војне старешине из Вршца, Беле Цркве, Алибунара, Ковина, Панчева, укупно њих 17.

„Помаже Бог, браћо“, „добро јутро, пријатељи“, „здраво другови“… Загрљаји, пољупци, чврсти стисак руке, радост због сусрета, а очи упрте у небо. На њиховим лицима се види забринутост, али и чврста решеност да истрају и ураде оно због чега су се и окупили. Цигарета, ракија, па поглед у небо и тако у круг…

„Где је онај разводник-метеоролог? Шта сада каже за кишу?“ – чује се из групе.

„Баш је стручњак. Његов ВЕС (војно-евиденцијска специјалност) је 18401.“ – рече Ђурђев, и изазва салву смеха.

Стигао је и свештеник. И он, као и остали, гледа у небо.

„Хоћемо ли, или да одложимо за следећи викенд и неко боље време?“ – питање је које нико не поставља гласно, али је ту, осећа се, лебди у ваздуху.

Осећам огромну одговорност, притисак је све јачи. Морам да преломим, морам да одлучим. Знам, то се од мене очекује. Време пролази, а киша и даље пада…

„Оче, идемо, па шта нам Бог да.“ – рекох свештенику тихо, у пола гласа. „Идемо.“ – одговори он.

„Господо официри и подофицири, идемо!“ – командовах гласно. „Идемо!“- зачу се одјек. Осетих велико олакшање. Прилази ми Илија, загрли ме и каже: „Брате, не секирај се, урадићемо колико можемо. Није наша кривица.“

Седамо у аутомобиле и крећемо ка гробљу. У ствари, ка трњу и шуми, која је некада било место последњег починка. Док гледам трње и коров, из којих, тек негде вири делић споменика, размишљам, да ли су ти људи то заслужили. Били су часни и поштени, дали су свој допринос заједници, а сада им се не види ни гробно место. Не, нису то заслужили! На лицима осталих читам да им муче исте мисли.

На улазу у гробље, свештеник чита молитву, благосиља све нас и захваљује нам се. У тренутку му се грло стеже, очи пуне сузама. Знам, драго му је што нас види, срећан је што смо дошли да помогнемо људима у том малом, заборављеном селу.

„На чему нам се захваљујете, оче? Ми смо војници, официри, резервне војне старешине. Ми смо увек били, и увек ћемо бити уз свој народ. Ми се не делимо по боји коже, не делимо се по вери и нацији. Делимо се само по томе да ли је неко Човек, или није. Хвала Вама, хвала нашој браћи Илији и Роману, хвала овом народу, што сте нас позвали.“ – успевам да му одговорим, док киша и даље пада.

И, напокон, крећемо. Пале се моторни тримери, пали се моторна тестера, звецкају маказе, грабуље, виле. Трн по трн, дрво по дрво, жбун по жбун… Појављује се прва чистина, мала, па све већа, па друга, трећа…

И, одједном, киша престаје, облаци се разилазе, појављује се Сунце.

„Бог нас је погледао, децо! Знао сам да ће бити добро!“ – одјекују речи пуковника Ћулибрка, најстаријег међу нама, и пуне нам срца додатном енергијом.

„Где је онај метеоролог? Онај што има ВЕС 18401?“ – виче Ђурђев, али то ми више не смета, напротив, драго ми је.

“Ево ме, разводниче Ђурђев!”- одговарам му са осмехом, деградирајући га са поручника на разводника.

„Приђи ради чашичног информисања!“ – командује професор Гроза, вадећи из ранца бело и црвено вино, и домаћу ракију. Сви, са осмехом прилазимо, „информишемо се“ и крећемо даље. Чистине су све веће и веће, а Сунце сија.

„Браћо, пријатељи, прекини са радом! Завршили смо. Идемо у Дом на друго полувреме. Гулаш је готов!“ – Илијине рећи одзвањају по очишћеном и уређеном гробљу, све до Гудуричког врха.

Док полако пакујем алат, осврћем се и гледам уређено гробље, Вршачке планине и Гудурички врх. Осећам се благословено, мир у души, а срце препуно радости. Наше мало је некоме много.

Размишљам, једнога дана, када нас не буде било на овом свету, остаће негде записано да је група резервних војних старешина, чланова ОРВС Јужни Банат, урадила нешто корисно за свој народ.

У аманет неким будућим генерацијама.

Предраг Петровић

17.03. 2018. Мало Средиште

Чланови ОРВС Јужни Банат уредили гробље у селу Мало Средиште

Група резервних војних старешина, укупно њих 17 из Вршца, Беле Цркве, Алибунара, Ковина и Панчева, дана 17.03. 2018. године уредила је локално гробље у селу Мало Средиште које се налази на самој граници са Румунијом. Гробље је било зарасло у трње и коров из којих се тек понегде могао видети делић споменика.

На тај начин одужили су се људима који су били часни и поштени и дали свој допринос заједници.

Тим поводом у локалном српским и румунским новинама објављен је ауторски текст чији садржај преносимо у целини у рубрици „ЗА МЕДИЈЕ“ на овом сајту.

Обележен дан рођења Степе Степановића

Делегација Савеза организација резервних војних старешина Србије присуствовала је свечаности у Кумодражу поводом обележавања дана рођења војводе Степе Степановића (11. марта 1856. године). Цвеће на споменик славног војводе положио је генерални секретар Савеза Драган Ћирковић.

О животу и делу војводе Степе Степановића, говорио је председник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 пуковник у пензији Љубомир Марковић.

              

 

Одржана изборна скупштина Организације РВС града Новог Сада

Дана 11.03.2018. године одржана је изборна скупштина Организације резервних војних старешина града Новог Сада. За председника је једногласно изабран резервни потпуковник Бошко Пилиповић, чиме му је обновљен мандат, који је обављао и у протекле четири године.

На скупштини је указано да се организација у протекле четири године  подмлађивала што је и потврђено избором неколико младих резервних старешина у органе Организације.

Скупштини су у својству гостију присуствовали представници Војске Србије, командант 1. бригаде КоВ бригадни – генерал Жељко Петровић и командант Речне флотиле – капетан бојног брода Андрија Андрић, представници локалне самоуправе и борачких и ветеранских удружења.

Испред Савеза организација резервних војних старешина Србије скупштини су присуствовали Жељко Обрадовић, члан УО СОРВСС и Драган Ћирковић, генерални секретар СОРВСС.